...
U ovoj godini dana, nekoliko se puta nisam mogla suzdrzati vec sam plakala. Ali u mojim suzama nikada nije bilo ove gorcine kao veceras.
Prije su mi samo oci plakale, a sada mi i srce place...
Trag u beskraju
I neka mi to ne uzme nebo za zlo... Al ti si jedino čemu se molim...
28.01.2007.
20.08.2006.
Par citata meni jako dragih...
Volim, jer moram, jer to hocu. Volim radi sebe, ne radi drugih. Volim radi radosti koju mi to pruza-i slucajno, samo-radi radosti koju to pruza drugima. Ako me oni pojacaju, to ce biti dobro. Ako ne, bice opet dobro, jer hocu da volim...
[b]Sve se filtrira kroz mene, i zato sto sam veci, imam vise za davanje. Sto vece znanje imam, vise cu imati da dam. Sto vece razumijevanje imam, vece je moja sposobnost da ucim druge i da ucinim sebe najfantasticnijim, najljepsim, najcudesnijim, najnjeznijim ljudskim bicem na svijetu...
Samo to sto poruka moze biti nikad ne primljena, ne znaci da nije vrijedna slanja...
Mozda s vremena na vrijemen dodjemo do tacke na kojoj se na neki nacin isusimo, i sve sto nam je potrebno je malo vise vlage da krenemo opet...
Ljudi su toliko zabrinuti za buducnost da su izgubili svrhu zivota. Zaboravljaju da nema trajnih ciljeva. Kada imaju cilj i postignu ga, oni samo nadju drugi da zauzme njegovo mjesto. To SUTRA za koje oni planiraju nikad ne dolazi. Sutra tek dolazi sa smrcu. ZIVOT NIJE CILJ, ZIVOT JE PROCES. ON JE STIZANJE, A NE DOLAZAK.[/b]
29.07.2006.
Moja snaga...
[b]ako sam na nivou najnizeg, nista sam;
i da ne znam da mi je zasigurno najluđi pijanica u selu ravan, i da se ne ponosim da prosetam s njim kao s prijateljem, ne bih napisao vise ni rijeci- jer ovo je moja snaga...[/b]
23.07.2006.
SVE JE LAZ...
[b]Ti budi daleko, ti samo budi daleko
zelena rijeko davnih momackih snova
ja sam se zarek'o, ja sam se davno zarek'o
da u moj zivot nikad nece useliti nova
[u]sve je laz, samo pusta laz
sto se oko nas u krug vrti
sve je laz, samo pusta laz
sve je laz osim smrti[/u]
ja nisam bio tu
te noci kad su, kazu, je vidjeli s njim
ja nisam bio tu, ne, ja nisam bio tu
al' znam da lazu sve i ne vjerujem im
moje su ruke, moje je sve
cvalo i listalo zbog nje
moje su oci umorne
sjale i blistale zbog nje
[u]sve je laz, samo pusta laz
sto se oko nas u krug vrti
sve je laz, samo pusta laz
sve je laz osim smrti[/u]...[/b]
09.07.2006.
KAD UMREM
[i][b]Kad umrem želim tvoje ruke na svojim ocima:
želim svjetlo i žito tvojih ljubljenih ruku,
da me još jednom dirne njihova svježina,
da osjetim nježnost što izmijeni moji sudbinu.
Hocu da živiš dok te uspavan cekam,
hocu da tvoje uši i dalje slušaju vjetar,
da udišeš miris mora koje smo zajedno voljeli
i da nastaviš hodati pijeskom kojim smo hodali.
Hocu da ono što volim nastavi živjeti,
a tebe sam ljubio i pjevao iznad svega,
zato cvjetaj i dalje rascvjetana,
da bi dosegla sve što ti moja ljubav nareduje
da bi sjena moja prošetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali i razlog mome... [/b][/i]
24.06.2006.
TRENUCI
[b]Kada bih ovaj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sljedečem da napravim više grešaka
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više,
bio bih gluplji nego što bijah zaista,
vrlo malo stvari bi ozbiljno shvatio.
Bio bih manje čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,više putovao,
više sutona posmatrao,na više planina popeo,
više rijeka preplivao…
Išao bih na još više mjesta na koja nikada nisam otišao.
Jeo manje boba,a više sladoleda,
imao više stvarnih,a manje izmišljenih problema.
Ja sam od onih koji razumno i plodno prožive
svaki minut svoga života,
imao sam jasno i ćasno raditi.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer ako ne znate,život je od toga sačinjen,
od trenova samo.
Nemoj pogriješiti sada.
Ja sam bio od onih što nikada nisu išli
bez toplomijera,termofora,kišobrana i padobrana.
Kada bih opet mogao da živim
s proljeća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više djece igrao.
Kada bih život ponovo pred sobom imao…
Ali vidite,imam 85 godina i znam da umirem…
Horhe Luis Borhes[/b]
17.06.2006.
Za kim zvono zvoni
Nijedan covek nije ostrvo, sasvim samo za sebe, svaki covek je deo kontinenta, deo celine. Ako more otrgne grudu zemlje, Evrope je manje kao da je odnelo kakav rt, kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj... I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom."
12.06.2006.
Vrime da se pomirim sa svitom
[i][b]Medju ljudima za koje ne pitam
odavno neko postoji
kome ne prastam a trebao bih
Otkad stavljam kriz
kraj njenog imena
vodi me bis kroz godine
a jedva se sican zbog cega je
Vec je vrime da se pomirim sa svitom
i tiho, k'o da zaronim na dah
u svemu sad mogu naci nesto lipo, lipo
i reci zivote dobar ti dan
Na te grane ja vise ne smim past
na njenu dusu prisit
sve sto nisamo dospili
Koliko krivih rici pobigne kroz zube
a ko ce ih stic
ka i perje baceno u vjetar
ne mos pokupit, a ucim se kupit
U svemu sad moram naci
nesto lipo
i reci zivote - dobar ti dan
U svemu sad mogu naci
nesto lipo, lipo
i reci zivote - dobar ti dan
Medju ljudima o tome ne pricam
al znaju mi s lica citati
kome ne prastam a trebao bih...[/b][/i]
11.06.2006.
Ljubav
...i mi sami bicemo voljeni neko vrijeme i zaboravljeni. Ali ljubav ce biti dovoljna, svi ti impulsi ljubavi vracaju se ljubavi koja ih je stvorila. Cak ni sjecanje nije potrebno za ljubav. Postoji zemlja zivih i zemlja mrtvih, a most je ljubav, jedini opstanak, jedini smisao...
05.06.2006.
Staza
[b]Moras uvijek imati na umu da je staza samo staza; ako osjecas da ne smijes da je slijedis, ne smijes da ostanes na njoj ni pod kakvim uslovima...
svaka staza je samo staza, nema uvrijede sebi ili drugima u njenom napustanju ako je to ono sto ti tvoja glava govori.
Ali tvoja odluka da ostanes na toj stazi ili je napustis mora biti slobodna od straha ili ambicije.
Upozoravam te! Pogledaj svaku stazu pazljivo i oprezno.
Pokusaj je onoliko puta koliko mislis da je potrebno.
Zatim postavi sebi, ti sam, jedno pitanje...
To je ovo...ima li ta staza srce? Sve staze su iste; ne vode nikuda. Ima staza koje idu kroz zbunje, ili u zbunje. Pitanje je ima li ta staza srce. Ako ima, onda je ta staza dobra; ako nema, nije od koristi. Ni jedna od te dvije staze ne vode nigdje , ali jedna ima srce a druga nema. Jedna priprema radosno putovanje; sve dok je slijedis bices jedno s njom. Druga ce uciniti da proklinjes svoj zivot. Jedna te cini jakim, druga te slabi.
Svaka individua moze da sudi za sebe samu koja staza ima srce za nju. Gdje se staze ukrstaju, postoji jedinstvo; gdje idu paralelno tu je mir, pod uslovom da svaka staza voli i postuje drugu. Ljubav nikad ne daje pravac, jer zna da odvesti covjeka s njegove staze znaci dati mu nasu stazu koja za njega nikada nece biti prava i koja ce ga sigurno ''slabiti''. On mora biti slobodan da ide svojim putem, na svoj izabrani nacin i svojim narocitim tempom. Mora biti slobodan da pravi svoje vlastite greske i uci iz njih ono sto moze. Nasa ljubav je tu da mu da potporu, snagu da nastavi svoje trazenje bezbjedno, u radosti, i nudi mu iz dana u dan ohrabrenje koje ce mu biti potrebno. Svaka pomoc koju mu pruzimo usmjerena je samo na to da mu se pomogne da se nađe ono ''ja'' kojke odavno trazi. Ljubav je njegov vodic, ne njegov vođa.
Svaki covjek je svoj vlastiti vođa. Ljubav nikad ne odrazava davaoca. Jer ako postoji ikakav trag nase pomoci, onda smo tog koga volimo sprijecili da istinski putuje svojom vlastitom stazom i on nije zaista slobodan. On ima svoju stazu i ljubav ga hrabri na njegovom putu, cak i ako hnjegova staza ne presjeca onu koju mi zelimo. Voditi ga ka onome sto mi vjerujemo da je za njega prava staza znaci voditi ga u tamu, a kao sto Toro rece:
''PTICE NIKAD NE PJEVAJU U PECINAMA''[/b]
03.06.2006.
Uhvatite ljepotu trenutka
Treba vjerovati u ovdje i sada. Ako zivite za sutra, koje je samo jedan san, onda je sve sto namjeravate da imate jedan nerealizovani san. A proslost nije vise realna. Ona ima vrijednost jer vas je ucinila onim sto ste sad, ali to je sva vrijednost koju ona ima. Zato ne zivite u proslosti. Zivite sad. Kad jedete, jedite. Kad volite, volite. Kad pricate s nekim, pricajte. Kad gledate cvijet, gledajte. Uhvatite ljepotu trenutka....
01.06.2006.
Sebi dovoljna
[i][b]Nemoj se čudit, anđele
Što neću te prepoznati
Ako te sretnem
Bilo kad i bilo gdje
S tobom neću
Sad imaš moju riječ
Da neću ti olakšati
Ako zbog mene ćutiš ti
I sve što pričaš,
Samo govoriš u zid
Jer, s tobom neću
Jer, imali smo kad govoriti
I isplakat se i oprostiti
Al ti si bila sama sebi dovoljna
Pa za čime žališ?
Nemam volje uvijek sve razumjeti
Stalno boriti se, a ne uspjeti
Ti ćeš uvijek biti sebi dovoljna
Za čim ću žaliti?
Za tobom neću
Ako zbog mene ćutiš ti
I sve što pričaš,
Samo govoriš u zid
S tobom neću
Ti možeš reći bilo šta
S tobom neću
Gibonni
[/b][/i]
28.05.2006.
Sta će meni moja dica reć
[i][b]Sta ce meni moja dica rec
kada sidnem pored njih
na rub od postelje
I sta ce kad ih stavis medju nas
da nam budu taoci
od ovog ludila
sta bi andjeli
s nama ljudima...
Imas cime
da me mrvis
imas cime da me sateras u kut
a nit'te volim
niti mrzim
ja te samo jasno vidim
ovaj put...
Ja te samo jasno vidim ovaj put
pred mojom dicom....
I onda kad ih
pustis do mene
imam cudan osecaj
ko da ih posudjujem
A znaju dica sve sto triba znat
znaju nista ne vidit
znaju nista ne pitat
znaju andjeli s nama ljudima
s nama LUDIMA...
Imas cime
da me mrvis
imas cime da me sateras u kut
a nit'te volim
niti mrzim
ja te samo jasno vidim
ovaj put...
Sad imas cime da me mrvis
imas cime da me sateras u kut
a nit'te volim
niti mrzim
ja te samo jasno vidim
ovaj put...
Ja te samo jasno vidim...
Pred mojom dicom...
Pred mojom dicom...
Ja te samo jasno vidim ovaj put
pred mojom dicom.... [/b][/i]
P.S. Novi album Gibonnia zaista je fenomenalan, covjek fakat zna sto znaci napraviti pravu pjesmu, sve su mu pjesme odlicne, ali ova mi se nesto trenutno najvise vrti po glavi, pa odlucih da nju stavim...bas je dobra...
27.05.2006.
Sreca je boziji dar...
Osjecaj srece je relativan dozivljaj, prisutan je u nama i svuda oko nas, ali cesto kao "nevidljivi odsjaj". Tajnu zivota uz osjecaj srece i ljubavi ne umijemo da definisemo, ono sto je najdragocjenije i sto nosimo u sebi - ostaje skriveno od naseg pogleda i znanja. Uz sve razlike koje postoje medju civilizacijama, kulturama i narodima, te razlike u individualnim i polnim karakteristikama, zajednicki je pogled ka "tajanstvenom" koji donosi srecu i ljubav. Moc vladara ili tiranina naspram robova, znanje genijalca naspram neukog, bogatstvo naspram siromastva, zdravlje naspram bolesti - nista nije dovoljno da se osvoji, stvori ili kupi sreca i ljubav. Tako je bilo oduvijek, tajne koje vladaju nad covjekom jesu ono najdragocjenije sto postoji u nama i oko nas. Tuzna sudbina nekog tiranina ili bogatasa naspram srece jednog siromaha je odraz tajne zivota, kojom ne umemo i ne mozemo da vladamo. Sve ima svoju cijenu, ali neke cijene se "placaju" onim sto nosimo u sebi, kao svoj unutrasnji ili "boziji dar". Ali, zivot je oduvijek bio veci i mudriji od covjeka.
23.05.2006.
Zaljubljenost
[b]U zaljubljesnosti prestajemo jesti, spavati, raditi, izgubimo mir. Mnogi se ljudi prestrase, kada se ona pojavi, porusi sve na sto naiđe. Nitko ne zeli da mu se svijet pretvori u haos. Zato mnogi ljudi uspiju prevladati tu prijetnju i nastoje odrzavati kucu, odnosno strukturu, koja je vec trula. Oni si inzenjeri vec prezivjelih stvari.
Drugi, pak, rade upravo obratno: predaju se bez razmisljanja, nastojeci u zaljubljenosti naci rjesenja za sve svoje probleme. Na druge ljude prebacuju svu odgovornost za svoju srecu, kao i svu krivnju za svoju mogucu nesrecu. Uvijek su euforicni jer se dogodilo nesto divno, ili deprimirani jer im je nesto neocekivano sve unistilo.
Udaljiti se od zaljubljenosti, ili joj se slijepo predati – sto je od toga manje pogubno?
Ne znam.[/b]
| << 01/2007 >> | ||||||
| ned | pon | uto | sri | cet | pet | sub | 01 | 02 | 03 | 04 | 05 | 06 |
| 07 | 08 | 09 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
MOJI LINKOVI
Misli - citati
Ovo su ''misli'' iz Balaševićeve knjige ''Tri posleratna druga'' koje su se meni svidjele i koje su nekako kao aforizmi, poslovice, .. U svakom slučaju navode na razmišljanje, nasmeju, i kažu ono što mnogi od nas znaju i doživljavaju, a ne umeju da nađu prave reči... Đole, to, naravno, ''majstorski'' uradi...
[i][b] Govorili su mi da se čuvam pijanih budala. Čuvao sam se treznih budala, za svaki slučaj.
Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi.
On je prvi put sreo nekog kao ja, a ja sam, naprotiv, već imao posla sa osrednjim krdom njemu sličnih majmuna.
Nema šta. Moje je prošlo. A tvoje, vidiš, nikad nije ni bilo...
U višoj životnoj školi, koju sam apsolvirao, školarina je ponekad bivala astronomska. I, što je najgore, još uvek ne znam da li je vredelo...
Gadni su oni što ćute. I oni što se smeškaju. Na te džukce treba obratiti pažnju.
Danas postoje pojedinačne greške i kolektivni uspesi.
Lova kvari ljude, ali leči živce, dodali su neki. I, eto ti ga sad...
Znao sam kako mu je. I meni se dešavali da ispadnem budala...
Biti konj, pa ćutati, ili ne biti konj. Nego magarac. Pa govoriti...
Ljudi se usude da iz daleka viknu nešto što izbliza nikad ne bi rekli.
Postoji milion gradova u koje možeš odlaziti, ali samo jedan u koji možeš da se vraćaš...
Per apera ad astra... Slutio sam da se za tu relaciju vadi povratna karta.
Bilo bi bezveze da su me videli baš kad su mi stereo-mušice uletele u oba oka istovremeno, i zamaglile ih na trenutak...
Već mi je dosadilo da dobijam bitke i gubim ratove.
Uvek sam uz likove smišljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama...
Uvek sam ljude zamišljao boljim nego što jesu, i tako sam nekako i prošao...
Na sreću, živci su mi još uvek kao užad za šlepanje pokvarenih nosača aviona...
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš, I, nikom ništa... Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.
U životu ima glupih situacija više nego što ih uspevamo potrošiti, pa nas tako poneka od njih i mimoiđe. Sigurno sam i ja neke izbegao, ali mislim da sam one najvažnije ipak zakačio...
Neki se u životu plaše samo dve stvari. Svega i svačega...
Svakom ko živi ovde sve je,ionako, jasno, a nekom ko ne živi ovde, ništa, ionako, ne može biti jasno...
Nekad smo mislili da smo celom svetu važni, a jedva da smo bili važni sebi samima.
Kada su znali da prodaju maglu, valjda će znati i da kupe polovne snove, mada nikako ne mogu da smislim cenu koja bi pokrila troškove saznanja da smo odmalena sanjali u prazno...
Toliko je uživao ogledajući se u velikom staklu prozora režije, da sam mu skoro predložio da instalira retrovizore na ramenima, kako ne bi sebe ni na trenutak ispuštao iz vida.
Teško se budim, a još teže prestajem da sanjam.
Niko normalan to ne bi uradio. Ali normalni se i ne pitaju na ovom svetu...
Osećati se kao mlada budala odlično je za promenu, naročito ako se dotle osećaš kao stara budala.
I tako, mada nisam sklon televiziji, sve više se odajem tom poroku...
Oni su tih dana pozirali za plakat ljubavnog filma...
Sretni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni...
On je narednih godina devojke vodao kao avganistanske hrtove, sakupivši, malo po malo, puno raznih detalja svoje velike ljubavi. Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi...
Bilo je noći kad mi je trebao baš neko ko ne pita ništa, a ume sve...
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednom u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše...
Posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta. U tom ćupu je štos...
Velike reči obično imaju malu grešku, i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš.
Ljubav je šešir koji ti odlično stoji jedne sezone, a već sledeće se svi smeju kada ga natakneš na glavu.
Kažu da samo treba biti pravi čovek na pravom mestu u pravo vreme, a sve ostalo je čista tehnika...
Posmatrajući kako je posmatraju, zatekao sam sebe u onom poremećenom osećaju kad si jako ponosan na sebe zbog nečeg što uopšte nisi ti. To je moja devojka...
Taj jastuk je, među nama, u poslednje vreme bio pun briga, i pripremajući ga za iznenadnog gosta dobro sam ga protresao, za svaki slučaj. Znao sam, iz ličnog iskustva, da u njemu ima i odličnih, evergrin snova, i ponadao sam se da neki od njih neće odoleti lepoj nepoznatoj glavici.
Devojke nikad nisu u tolikoj nesvesti da ih može skinuti neko kome to pri svesti ne bi dozvolile.
Ko zna da li ćeš mi ikad više biti ovako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem sveki put kad se setim ove noći...
Dom može biti jedino ono mesto na kom nekog ima i kad ti nisi tamo...
Loši momenti nas prate kao kolona na autoputu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo čekaju da usporiš. I kad to učiniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Ali, onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajući da ih obiđeš. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...
To je jedna fotografije koju iz nekih važnih razloga ne mogu okačiti, a iz nekih malih razloga ne mogu se otkačiti i iscepkati je u sitne komadiće. I tako je tu, u fioci. Ni tamo, ni ovamo...
Obični smrtnici veruju da, takozvane ''Zvezde'' nemaju mana kao sav ostali svet. Tačno. ''Zvezde'' imaju mnogo više mana...
Bio je to jedan od onih žilet-trenutaka kad ti nedostaje samo jedan hiljaditi delić nečega, pa da prsneš u histerični, nekontrolisani smeh.
Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić...
Očigledno smo gledali na svet sa različitih tačaka. Ili smo sa iste tačke gledali različite svetove? Svejedno...
Dok je drvo mlado i ima samo one dve grane, i ako mu ti odrežeš jednu, teraće na sasvim drugu stranu. Biće možda visoko, i raskošno, i ne znam kakvo, ali neće biti ono drvo koje je trebalo biti.
Nikad ne znaš ko će zasijati kad ti ostaneš u mraku...
Iz našeg tupog ugla, planeta ovih dana izgleda prilično zapušteno...
Bilo kako bilo, vreme uporno prolazi, ali od njega se tako nešto i moglo očekivati. I do sad je uvek prolazilo.
Krojači sveta znali su ono što mi nismo. Deset godina je mikron na lenjiru istorije.
Ja sam se pokazao kao trgovac. propao bih i da otvorim izvor u pustinji.
Politikom se bave oni koji više ne mogu da prcaju, a još nisu naučili da igraju šah...
Nema tog pandura koji može da ih pohapsi onoliko koliko naš zakon može da ih oslobodi.
Put je bio prazan, a mesec pun. Savršeno...
Svi NA jednoga, jedan ZA sve...
Bio sam svima simpatičan oko jedne sekunde. Već sledeće, mnogima nisam bio simpatičan baš zato što sam svima simpatičan.
Ma, praštam neobaveštenima... Šta praštam? Zavidim im... Ali ne mogu da oprostim preobaveštenima. Pakosnicima. Crvima koji su uništili mnoge lepe jabuke.
Ludaci su sretan narod.
Neko ume da laže kao pas. Kao besan pas. Kao besan pas ukršten sa zmijom zvečarkom. Sa zmijom zvečarkom, takođe besnom...
On se sve više gubio u svojim fantazijama, i sve teže uviđao šta je u njegovim pričama istina, a šta ne.
Bila je to mržnja na prvi pogled...
Deda mi je govorio da se čuvam onih koje osmeh poružni...
Njega je i mama ljubila samo za rođendan...
Neke je definitivno bolje imati uz sebe, nego protiv sebe..
.
Zvezde koje padaju uvek skrenu pažnju na sebe. (I onda treba brzo poželeti nešto lepo...)
Divlji bademi... Ništa nije tako lepo dok cveta... I ništa tako gorko, kad se proba...
Naiva je bila moj pravac. U umetnosti, i uopšte...
U vremenu u kom su živeli imali su skromnu mogućnost da iznevere ili sebe, ili nekog drugog...
Tuga ili to, kako li se već zove, tresnulo me je na patos, a patos je, Bože moj, ipak podloga na kojoj pesnici, kavi-takvi, uvek pružaju svoje najbolje partije.
Ona mi nikad nije bila bliža nego tad. I nikad dalja...
Prvo smo se kleli, posle smo sve kleli.
Vreme je razređivač koji uklanja sve žvrljotine sa fasade ove planete.
Ne brini, situacija je krajnje ozbiljna....
Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči.
Kasniš par vekova, čoveče... Takve stvari više ne rešavaju mužjaci na pustom mestu, u ponoć. Tu se ipak pita još neko...
Njegov opis? Sve bi stalo u dve proste rečenice... U stvari, ako ćemo gramatički, složene rečenice... Ali po sadržaju, prilično proste...
Već došavši na ''razgovor'', prešao je tanku crvenu liniju dostojanstva, a izgovarajući pogrešne reči, jednu za drugom, zašao je preduboko u zabranjenu teritoriju, sa koje više, jednostavno, nisam mogao da ga pustim nekažnjenog.
''Slomio si mi srce''... Slomiću ti i nos, kako stvari stoje...
tako i treba sanjati. U ograničenim količinama. Snovi su frka živa... Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih. To pouzdano znam. Imam i duplikata u svojoj kolekciji...
Veruje, to ni slon ne bi zapamtio. Eh... Ponekad mi je krivo što nisam slon.
Tišina je ponekad gusta kao sirup...
Puno sam cugao tih dana... Zbog onog što sam ostavio za sobom, i zbog onog što me je ostavilo za sobom...
Niko se nije setio da nas upozna. A znali smo se, svejedno...
Alkohol me je pomerio za nekoliko pragova. Nekoliko pragova niže, bojim se...
Budi mirna.. Moja glava i nije ništa drugo, nego mala zlatna škrinjica za čuvanje tajni...
Rekla je još, da joj je lakše što zna da ću otići, da sam Maslačak, i da bi u suprotnom večito brinula koji će me vetar oduvati...
Verovala je da se samo oni koji se rastanu poljupcem mogu ponovo sastati, jednom i negde...
Dobra vremena za mene tek dolaze. Iskreno se nadam. Ako nije tako, onda sam stvarno u opasnom sosu...
Kad bi znala kakvi su mi snovi, nikad me ne bi pustila da spavam tako dugo...
Istorija definitivno više nema ideja.
Ne nagovaraj me da zamišljam. Poslednji put sam se tako zamislio, da više niko na svetu nije verovao da ću se ponovo ''odmisliti''... Niko osim tebe...
Prestani da brišeš prašinu sa starih slika. Sad bi već mogao da napraviš i neku novu uspomenu...
I ona je imala u životu neke koji su jednim potezom povukli masnu crvenu liniju preko hiljadu sećanja.
I ja bih neke slike radije sklonila, nego da ih zauvek gledam oštećene...
U našoj novoj istoriji generalno je došlo do brkanja pojmova ''heroj'' i ''žrtva''... Ali to je već pitanje filozofije.
Iza ''um caruje'' ima sve manje materijalnih dokaza, s obzirom na to koje su sve klade na vlasti.
Sav sam nešto bio Venecija tih dana. Tako star. I tako na vodi. I tako sam tonuo, i tonuo...
Lakšeg 'leba nema od politike. To je karijera koju ne prekidaš sam. Nju ti prekidaju drugi...
Nesreća je vrlo društvena osoba. Nikad ne dolazi sama...
I prestani da se rasipaš tim suzama. Dehidriraćeš jednog dana...
Ta praznina je bila za dva broja veća od svih prethodnih...
Neko mi je rakao da grešim što čekam da stvari same naiđu, ali to i nije tako loš sistem. Jedino ih treba čekati na pravom mestu.
Primetio sam da i sat ubrza svaki put kad Nju neko pomene...
Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži?
Trebaće ti neka veća torba... Moraćeš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde...
Drugi, očigledno, mogu bez mojih pesama, ali ja nikad nisam mogao bez njih... Izgleda da sam ja to svoja najvernija publika...
Čudno je to brdo. Nikad se ne možeš uspentrati onom stranom kojom se jednom skotrljaš.
Kako je ženi kojoj neko napiše ovakvu pesmu? Ne znam to, mala... Znam kako je čoveku koji napiše takvu pesmu, ali to često nema nikakve veze...
Bilo je neko proleće, koje nije išlo uz jesen koju je izabrala za svoj način života, zaboravila je da se smeje glasno.
ti si najbolja stvar koja mi se desila u životu... Klimnuo sam glavom. Znam, lutko. Jer ti si najgora koja se desila u mom. To obično ide u paru...
Šta to znači? Da treba da čekam? Da je kasno za nešto... Da je poslednji čas?[/b][/i]
MOJI FAVORITI
-
BROJAČ POSJETA
15061
